Kad srce ne sluša razum: Ljubav bez definicije

Zdravo, dame!

Imam jedno pitanje za vas:
Da li ste ikada bile zaljubljene u nekoga ko ne želi ozbiljnu vezu s vama?

Već otprilike dva mjeseca dopisujem se i viđam s jednim momkom. Fin je, kulturan, pažljiv... ali postoji „ali“. Ne želi vezu na daljinu. Kaže da mu je stalo do odnosa, ali ne želi ni da ga započne ako ne možemo biti fizički blizu.

Sinoć smo se vidjeli i prvi put zaista razgovarali otvoreno. Rekao mi je da mu se sviđa moj karakter, ponašanje, sve kod mene – osim te jedne stvari: činjenice da živimo u različitim gradovima. Između nas je oko 100 kilometara. Nije strašno, ali dovoljno da bude prepreka za nekoga ko vjeruje da veza treba da počne blizinom.

Na trenutak sam pomislila da možda želi da se preselim kod njega. Ali bez da sam išta rekla, odgovorio je na to neizgovoreno pitanje. Rekao je:

„Nikada nemoj graditi svoju budućnost na temelju nečega što se dešava trenutno, jer ja sutra možda neću biti prisutan u tvom životu, a ti bi promijenila svoj život iz korijena. I šta onda?“

Ta rečenica me pogodila. Iskrena je. Zrela. I realna.

Znam da je u pravu. Sviđa mi se njegova iskrenost.
Naš odnos je… nedefinisan. Nismo samo prijatelji, ali nismo ni u vezi.
Da ste me ovo pitali prije godinu dana, rekla bih vam: „Klonite se toga! Ako nije jasno, prekini odmah.“
Ali danas? Ne mogu taj savjet primijeniti na sebe.

Nisam htjela sebi priznati da sam se zaljubila. Sve do sinoć. Kad mi je rekao sve to i kad sam pomislila da želi da prekine kontakt – nešto me steglo u grudima.
Znam, zvuči glupo. Ali tako je.

I sad se pitam…

Šta da radim?
Da nastavim da se viđam s njim, iako nema garancije? Ili da poslušam razum i prekinem kontakt?

Pišite mi, voljela bih čuti vaša mišljenja.

Do sljedećeg javljanja,
Online djevojka