Brat

 

Hej, društvo!

Mogli ste do sada primetiti da mi je ovaj blog neka vrsta dnevnika. Danas vam se javljam s temom koja meni lično mnogo znači. Tačnije, ne znači mi sama tema, već osoba o kojoj pišem.

Verujem da svaka devojka koja ima brata (naravno, ovo se odnosi i na momke koji imaju braću, ali ja konkretno govorim iz svoje perspektive) zna koliko je zapravo srećna.

Moj brat je od mene stariji tri godine i oduvek je bio moj zaštitnik. Neću da vas lažem i govorim kako smo se uvek slagali — naravno da nismo. Bilo je tu svađa, i možda ih je bilo čak i više nego lepih druženja. Ali bili smo deca.

Mama nam je često govorila da ne treba da se svađamo jer nas putevi mogu razdvojiti. Ali, opet, mi smo se svađali. On je stariji od mene, još uvek dečak, i jednostavno su se javljale nesuglasice.

Sada su te svađe dosta ređe — skoro da ih i nema — ali desi se ponekad poneka. Dobra stvar kod nas je to što i tada, dok smo bili deca, a i sada kad smo odrasli ljudi, „ljutnja“ nas brzo prođe, i za 10 do 20 minuta ponašamo se kao da se ništa nije desilo.

Nedavno mi je jedna komšinica otkrila jednu maminu „tajnu“, ako se to uopšte tako može nazvati. Kada god bi nas mama morala ostaviti same, uvek bi došla kod te komšinice i rekla joj:

„Molim te, obiđi ih povremeno.“

Ali jedna rečenica me je posebno zabolela kada sam je čula — mama je rekla:

„Bojim se da kad se vratim s posla, jedno od njih neće biti živo.“

Sada se ljutim na sebe, jer razumem mamu. I iskreno se nadam da neću imati decu kakvi smo bili brat i ja. Mogu da je razumem, jer se brinula, iako jedno na drugo nikada nismo dali.

Mi smo se mogli svađati međusobno, ali niko drugi nije smeo da kaže nešto loše o njemu meni, niti meni njemu.

Bila je jedna situacija koje se ne sećam, ali mi je mama pričala. Neki dečaci (koji su bili stariji od mog brata) počeli su da ga zadirkuju, a ja sam, kao pravi mali heroj, krenula pesnicom na njih.

Sad mi je smešno, jer šta sam ja mogla da im uradim, ali sam pokušala da zaštitim svog brata.

A isto tako, kad sam ja imala problema sa trojicom dečaka iz svog razreda, on je bio tu. Ni sama ne znam koliko puta se potukao u školi i van škole zbog mene.

Danas, sa svojih 22 godine, bila bih spremna da uradim sve za njega. Ako treba, rizikovala bih život bez razmišljanja — i znam da bi i on za mene učinio isto.

Ali hej — sve je to bratsko-sestrinska ljubav.

Tu ljubav niko i ništa ne može narušiti. Verujem da smo svi koji imamo braću ili sestre istog razmišljanja.