Razum ili srce

Drage dame,

Evo mene opet nakon dužeg vremena. Našla sam momka i do skoro je sve bilo savršeno. Uvek je bio tu kada mi je trebalo, nije dopuštao da budem tužna i uvek bi me nasmejao. Ukratko, bio je momak kakvog sam oduvek želela.

Međutim, sada mu je počelo smetati sve što ja uradim. Kad god izađem u grad, on se naljuti i uvek se posvađamo. Smatra da, ako izađem sa nekim drugim (mislim na drugaricu ili druga), a da to nije on, to znači da mi je ta osoba preča od njega. Pošto je ovo veza na daljinu, stalno smo na pozivu. U početku mi je to bilo slatko, ali onog trenutka kada se počeo ljutiti što prekinem poziv dok on spava – a prekinem jer odem da pričam sa svojima i da budem s njima – meni je to počelo da smeta i da me “guši”. Ali ako to kažem, opet, kao i obično, ja ću biti kriva. Ljubomoran je možda i malo previše. Imam osećaj da želi da me kontroliše.

Znam i sama da to nije normalno i ne znam šta mi je da to dopuštam. On sada spava, a ja sam na pozivu s njim. Ako prekinem, ljuti se. A ja sedim i plačem jer mi nedostaje, a istovremeno ne osećam da na ovaj način imam njegovu pažnju. Znam i da se danas nećemo čuti jer u jedan idem na posao i neću moći pisati. Juče je ceo dan prespavao, pa se ni tada nismo čuli. Rekao mi je da ga probudim u 15 do 3. Ja sam ga probudila tada, on je rekao “još 5 minuta”, pa sam ga opet probudila, a on mi je tada rekao da mu pauza još nije gotova. Onda je mama došla s posla, pa sam prekinula poziv da bih s njom popila kafu. Posle sam ga opet zvala, ali se nije javljao. I tako ga nije bilo ceo dan. Ne smem mu to reći, ali osećam se zanemareno. Kad bih mu rekla, opet bih bila ja kriva i ubedio bi me da izmišljam.

Osećam se kao da mu smeta šta god da uradim, a kad mu to kažem – prebaci krivicu na mene. Smeta mu ako izađem u grad, a kada on izađe sa kolegama, to “nije izlazak” jer je ispred kamiona. A za to vreme mi ni ne piše, niti šta. Kada mu pomenem to, njegov odgovor je da ga ne razumem i da mora izaći sa kolegama jer ne može stalno biti u kamionu. I slažem se s tim, ali ne mogu ni ja stalno biti samo kod kuće ili na poslu, pa da mi jedini izlazak bude onda kada on dođe. Kada smo na pozivu, a ja pišem s društvom, on se naljuti jer smatra da mu ne posvećujem pažnju. Ali šta je sa tim što ni on meni ne posvećuje pažnju?

Ne znam koliko ću još dugo moći ovako izdržati, ali da ga volim – volim ga. Ipak, malo više volim i cenim sebe.

Do sledećeg javljanja,

Online devojka