Постови

Kad shvatiš šta si izgubio – ali tek kad je kasno

Nekad shvatimo vrijednost ljudi tek kad ih više nema pored nas. I onda sve što ostane su misli, sjećanja i ono “šta bi bilo da sam…” --- Hejj ❤️ Znate ono kad vam neko uđe u život i sve radi kako treba — pažljiv je, iskren, tu je kad vam treba, i svi bi rekli da je “baš taj pravi”? E pa, ja sam imala takvog momka. Bio je predobar prema meni. Toliko dobar da sam se ponekad osjećala krivo što ga ne volim onako kako on voli mene. Trudio se oko mene, davao mi sve, a ja... jednostavno nisam mogla da osjetim ono što sam mislila da bih trebala. I otišao je. Nije ništa rekao, samo se povukao tiho, kao da je znao da ne može više. Tek tada sam shvatila šta sam izgubila. Prošlo je neko vrijeme, i opet smo se čuli. Pišemo s vremena na vrijeme, onako prijateljski. I svaki put kad mi se javi, sve mi se vrati — svaki osmijeh, svaka poruka, svaka sitnica koju je radio za mene. Iskreno, stalno razmišljam o njemu. I sve u meni vrišti da mu kažem koliko mi nedostaje, da mu priznam da bih voljela da popra...
Постави коментар
Прикажи све

💔 Kad ljubav postane gušenje – moja priča o raskidu i slobodi

 Nastavak priče o momku koji me gušio ljubomorom. Nisam planirala da pišem ponovo o njemu, ali život mi je dao epilog koji nisam očekivala. Možda ovo niko neće pročitati, ali meni bude lakše kad sve izbacim iz sebe. Možda će neka od vas u ovim redovima prepoznati i sebe. --- Hej, dame! Ostala sam vam dužna update u vezi s onim momkom koji me gušio ljubomorom. Taj post sam objavila 2. septembra, a mi smo raskinuli 11. septembra. Naravno, opet sam ja bila kriva – jer ga „nisam razumjela“. Rekao mi je da će me uvijek voljeti i da mu se javim kad god poželim da se pomirimo. Ali život piše čudne priče… Moj prijatelj ga je pratio na Instagramu i vidio da se oženio. Da, dobro ste pročitale – oženio se 17. septembra, samo šest dana nakon raskida. Taj trenutak mi je bio šamar istine. Shvatila sam da je, dok je bio sa mnom, imao i drugu. Lagala bih kad bih rekla da mi je bilo svejedno – nije. Bolelo je. Ali istovremeno, bilo mi je i drago. Drago što sam na vrijeme prekinula nešto što me guši...
Постави коментар
Прикажи све

Razum ili srce

Drage dame, Evo mene opet nakon dužeg vremena. Našla sam momka i do skoro je sve bilo savršeno. Uvek je bio tu kada mi je trebalo, nije dopuštao da budem tužna i uvek bi me nasmejao. Ukratko, bio je momak kakvog sam oduvek želela. Međutim, sada mu je počelo smetati sve što ja uradim. Kad god izađem u grad, on se naljuti i uvek se posvađamo. Smatra da, ako izađem sa nekim drugim (mislim na drugaricu ili druga), a da to nije on, to znači da mi je ta osoba preča od njega. Pošto je ovo veza na daljinu, stalno smo na pozivu. U početku mi je to bilo slatko, ali onog trenutka kada se počeo ljutiti što prekinem poziv dok on spava – a prekinem jer odem da pričam sa svojima i da budem s njima – meni je to počelo da smeta i da me “guši”. Ali ako to kažem, opet, kao i obično, ja ću biti kriva. Ljubomoran je možda i malo previše. Imam osećaj da želi da me kontroliše. Znam i sama da to nije normalno i ne znam šta mi je da to dopuštam. On sada spava, a ja sam na pozivu s njim. Ako prekinem, ljuti se....
Постави коментар
Прикажи све
Nekad najteži savjet nije onaj koji izgovoriš drugima, već onaj koji znaš da će tebe koštati. Sjedimo na klupi, on i ja. Vetar mu raznosi kosu, a pogled mu luta negde daleko, tamo gde ja ne mogu da doprem. Znam gde je — kod nje. Ne pominje je, ali ćutanje nekad viče glasnije od riječi. Priča mi kako ga nešto tišti, kako osjeća da nešto nije završeno. Kaže da nije imao priliku da se izvini. Da ne zna ni da li bi to išta promijenilo, ali da mu srce mir ne daje. Gledam ga. I znam. Ako joj se javi, otići će. Možda ne odmah, možda ne fizički, ali dio njega — onaj koji je možda mogao da postane moj — vratiće se njoj. I ja to osjećam, svakom porom. A opet... uzimam dah, gutam knedlu i kažem: „Javi joj se. Ako ti duša traži da joj kažeš izvini — reci. Nije važno šta će ona reći, važno je da ti znaš da si rekao sve što si trebao.“ Zastaje. Gleda me kao da ne vjeruje šta je čuo. A ja mu se blago nasmiješim, iako mi se srce steže kao šaka. Jer nekad voliš nekog toliko da mu poželiš mir, iak...
Постави коментар
Прикажи све

Brat

  Hej, društvo! Mogli ste do sada primetiti da mi je ovaj blog neka vrsta dnevnika. Danas vam se javljam s temom koja meni lično mnogo znači. Tačnije, ne znači mi sama tema, već osoba o kojoj pišem. Verujem da svaka devojka koja ima brata (naravno, ovo se odnosi i na momke koji imaju braću, ali ja konkretno govorim iz svoje perspektive) zna koliko je zapravo srećna. Moj brat je od mene stariji tri godine i oduvek je bio moj zaštitnik. Neću da vas lažem i govorim kako smo se uvek slagali — naravno da nismo. Bilo je tu svađa, i možda ih je bilo čak i više nego lepih druženja. Ali bili smo deca. Mama nam je često govorila da ne treba da se svađamo jer nas putevi mogu razdvojiti. Ali, opet, mi smo se svađali. On je stariji od mene, još uvek dečak, i jednostavno su se javljale nesuglasice. Sada su te svađe dosta ređe — skoro da ih i nema — ali desi se ponekad poneka. Dobra stvar kod nas je to što i tada, dok smo bili deca, a i sada kad smo odrasli ljudi, „ljutnja“ nas brzo prođe, i za 1...
Постави коментар
Прикажи све

Majka

Hej, dame! Na ovom blogu pisala sam vam o prijateljstvu i ljubavi, o ponekim prijateljima i momcima, ali sam zaboravila jednu osobu. Osobu koja zaslužuje svu pažnju i ljubav ovog svijeta. A to je – majka. Zato ovaj blog posvećujem upravo njoj. Jednoj, jedinoj i najboljoj mami. --- Majka – moje najsigurnije mjesto Majka – samo jedna riječ, a u njoj cijeli svemir. U njenom glasu pronalazim mir, u njenom pogledu snagu, a u njenom zagrljaju dom. Ne postoji osoba na ovom svijetu koja može voljeti tako tiho, a ipak najglasnije. Koja zna kada treba ćutati, a kada reći pravu riječ u pravo vrijeme. Moja majka je ona koja je bila tu kada sam pravila prve korake, ona koja je brižno stavljala flastere na oguljena koljena i lijepila slomljena krila svaki put kada bih pala. Učila me da budem hrabra, ali i da nije sramota plakati. Da budem svoja, ali i da poštujem druge. Da je najveća snaga žene upravo u njenoj nježnosti, a ne u sili. Sjećam se njenih umornih ruku koje nikada nisu odmarale. Njenih oč...
Постави коментар
Прикажи све

"Prijateljstvo: kad nas život iznenadi i podsjeti kome stvarno možemo vjerovati"

Hej, društvo! Ovih dana imam inspiracije za pisanje. Danas vam se javljam s temom o prijateljstvu. Pa da počnemo! 😄 --- Prijateljstvo – više od prvog utiska Zanimljivo je kako prijateljstvo ponekad dođe onda kada ga najmanje očekujemo – i to u oblicima koji nas potpuno iznenade. Nekad nas ljudi oduševe na prvu, a nekad nas baš oni koje smo brzo osudili na kraju pozitivno iznenade. Imam jednog prijatelja koji je sasvim slučajno ušao u moj život. Iskreno, na početku sam imala jako loše mišljenje o njemu. Djelovao mi je umišljeno, previše siguran u sebe, i mislila sam da se nikad nećemo razumjeti. Ali eto – desilo se suprotno. Ispostavilo se da je zapravo jedna od najiskrenijih i najdobronamjernijih osoba koje poznajem. Kad mi je trebalo rame za plakanje – bio je tu. Kad mi je trebao neko da me sasluša bez osuđivanja – opet on. I nekako, polako, moje mišljenje se promijenilo. Naučio me da ne sudim tako brzo. Neki ljudi nose "masku", ali ispod nje se krije srce koje vrijedi upoz...
Постави коментар
Прикажи све